Da bi se uspesno vodio nalog na Twitteru potrebno je prvo zakljuciti sta je to uspesnost, sta je to sto taj nalog treba da da na jednoj drustvenoj mrezi, pa ovaj post ne mora biti striktno vodjen primerima Twitter naloga, nego se moze upotrebiti i za druge mreze poput FaceBook-a.

Elem: veliki broj korisnika drustvenih mreza svoje naloge koristi kako bi promovisali sebe ili svoju kompaniju a u ovom slucaju to bi bio i osnovni cilj vodjenja jedog naloga na drustvenim mrezama. Kada govorimo o nalozima koji ne promovisu pojedince, nego firme, politicke partije, odredjene kampanje ili akcije, govorimo uopsteno o korporacijskim nalozima. Nalog kojeg je Milos Petrovic naveo moze slobodno da se svrsta u jedan korporacijski nalog.

Nalozi koji nisu licni, a vec danima, mesecima ili godinama imaju svrhu postojanja i uspesno ostvaruju odredjene, njima znane postavljene ciljeve, a iza kojih  stoji pojedinac ili grupa ljudi koji se ne ponasaju kao mashina nego iz svakog njihovog twitta ili statusa se oseca >>toplina<< (ako smem ovako da se izrazim zeleci da docaram nesto sto prija oku laika), a pride imaju sta da kazu, sta da linkuju, sta da predstave ili promovisu i pre svega budu zabavni a ne smaraci, su:

https://twitter.com/@Kolektiva

https://twitter.com/@Probjave

https://twitter.com/@wtfJeans

https://twitter.com/@Etarget

https://twitter.com/@its_beograd

https://twitter.com/@ZeleniSrbije

https://twitter.com/@CentarMV

i tako dalje…

Ovo su samo neki od odlicnih primera kako treba voditi nalog na Twitteru a ja bih zamolio i ostale koji budu ovo citali da u komentarima dodaju svoje favorite pa cu ih rado ubaciti u post…

Skoro je Dragan Varagic pisao o Community Maneger -ima i verujem da ce mnogi videti kroz komentare da ovaj posao ili zadovoljstvo nije lako raditi, a ako se pogledaju forme koje poslodavci zahtevaju od jednog ovakvog >>radnika<< shvaticemo da vodjenje naloga na drustvenim mrezama nije jednostavno i lako, da su potrebne odredjene vestine, znanje i praksa, te da nije svako kadar raditi taj posao!

Ako se ne slazete, ostavite komentare kod Varage (salim se)…

Deka je danas malo pametovao, ha !

ps.zamalo da zaboravim:

Nikako ne mogu da shvatim naloge koji prate dvadesetak drugih a da njih prati 400,500 ili vise drugih naloga, i pride su licni??? Koja je svrha bitistvovanja na drustenoj mrezi tih ljudi?

Izdvojio bih jedan nalog kao najpozitivniji u ovoj mojoj prici, a to je

@gadgeterija

Ko god zeli da uci kako se vodi jedan nalog na twitteru, neka prati @gadgeteriju i sve ce mu se samo kasti…

BorMagazin, nešto sasvim novo na web nebu, a opet iz rukava, tačnije iz fenomenalnih kuhinjica mladih, pametnih i idejnih ljudi iz Bora na čelu sa sjajnim Milošem Petrovićem.

Evo šta Miloš i ekipa BorMagazina kaže o ovom projektu:

8. aprila 2010. godine pušten je u rad sajt BorMagazin.com , moderni internet magazin o poznatim Boranima. Ideja sajta je da promoviše sve one ljude koji su nešto postigli u životu, žive na interesantom mestu, imaju rezultate iza sebe, posebni su na neki način, živeli su u Boru ili trenutno žive.

Sajt BorMagazin.com će svakoga meseca donositi nove ličnosti iz Bora. Puno je Borana koji su poznati, a još više onih koji zaslužuju da budu poznati. Trenutno smo uočili preko 100 ljudi za koje smatramo da se mogu naći na sajtu BorMagazin.com. Posetioci će takođe moći da daju svoje predloge koje ćemo detaljno razmotriti. Ovo je magazin koji će živeti dok je i Borana.

U svakodnevnom vrtlogu političkih, ekonomskih i socijalnih problema zaboravljamo koliko pozitivnih ljudi imamo oko sebe. Projekat BorMagazin.com nije nastao preko noći već je sistematski planiran 5 meseci. Smatramo da će naći svoju publiku i poziciju među borskim sajtovima.

Ovim sajtom će borsko internet nebo biti upotpunjeno. Sada možemo reći da niti jedan grad u Srbiji, osim Beograda, nema ovoliko informativnih i zanimljivih sajtova

Izuzetno uspešan start BorMagazina potvrđuje veliki broj retvitova i like-a na drustvenim mrežama, kao i broj komentara …Odlična mogućnost je i predlaganje koga bi trebalo intervjuisati.

Iako je magazin o Boranima lokalnog karaktera, globalno je, barem prema interesovanju.

Borani su  zaslužili da budu Lep Primer!!!

Srećno !!!

]]> http://www.lepiprimeri.com/2010/04/11/bormagazin-je-uspesno-startovao/feed/ 2 http://www.lepiprimeri.com/2010/03/28/zoranu-dindicu-%e2%80%93-ideji-i-svim-preostalim-vukovima/ http://www.lepiprimeri.com/2010/03/28/zoranu-dindicu-%e2%80%93-ideji-i-svim-preostalim-vukovima/#comments Sun, 28 Mar 2010 20:55:22 +0000 Lepi primeri http://www.lepiprimeri.com/?p=23 Kompletan tekst i slika preuzeti su sa bloga Dragane Vujović Djermanovic kao lep primer, pogledajte i procitajte:

Zoranu Đinđiću – ideji i svim (pre)ostalim Vukovima!

Twit Miloša Đajića potsetio me je na ove strašne redove Mike Antića…

Eh… dragi moji Vukovi…

I

Kao da će kraj avgusta. Nebo se kruni i odranja žute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.

Umotavam se u lišće. Tako smo bliži vetru. Osećam ga u kičmi i u dubinama očiju. To je moj skroviti način vajanja ovog sveta.

Dobro je u gorskom kraju što, i kad nema pljuskova, leto miriše na plodnost, na hleb i materinstvo.
Nešto sveže i hranljivo useljava se u mozak i pomaže mi da mislim.

Kroz nebrušeno staklo naprsle mesečine lepo mogu da čujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

To ne otiču doba. To misli postaju bistrije.

II

Dišu uz mene zvuci drukčije živi, a stvarni. I u svemu sam prisutan.
To priroda pokušava šapatom da mi objasni na svom nemuštom jeziku kako se biva sebi, sam sobom, jasan i dovoljan u svetovima bez ivica koji se zovu: samoća.

Grom u tišini neba jasna je poruka kosmosa. U oluji je deo grmljavine, tek mrmljanje.
U samoći smo ljudi. U čovečanstvu smo metež.

Moja je misao gore, u samom podnožju neba. Tri dana i tri noći odande dopire urlik. To ne prskaju planine, ne raspadaju se oblaci i ne bude se vulkani.
To plače najveći vuk koji je ikada viđen u ovim krajevima.

Rekli su mi pastiri, goniči karavana i hajkači sa jezera da je to čudan vuk, drukčiji od svih vukova. Nikada ne napada stada. Tamani samo pse.
Valjda je to njegov način vajanja ovog sveta.

III

I rekli su mi, bežeći, da je sad sulud i opasan: nespretno su ga ranili, pucali su iz potaje, a nisu ga dotukli.

U ovoj zabiti svemira, kojoj pogrešno dajemo svetleće ime: zemlja – zvezda života i razuma, večito se ubijaju.
Hrane se mesom bilja. Hrane se mesom životinja. Pa što ne vrište dok žvaću? Zar misle da je bol nešto što samo njima pripada?

Samrtni urlik vuka neprekidno se pali i gasi u tami avgusta. Opomena ili putokaz? Svetionik u pustoši? Ili vapaj za pomoć?

Ne, moje doba, izgleda, još nije spremno za zvezde.

IV

Ovde se smatra čašću i viteškom vrlinom kad poniziš do samrti sve što te nadvisuje spretnošću, snagom, lukavstvom i umom.
A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineseš dokaze da si ubio boga.

Uši sam zalepio lišćem.

Jesam li dovoljno slobodan da sebe mogu smatrati poštenim, valjanim i smirenim? Naslanjam glavu na kamen i tonem u njegovo naručje. Drveće krošnjama njuški brsti zalutala jata.
Duša večernje rose postaje moja duša. Telo večernjeg umora postaje moje telo.

Ne, ovo doba još nije spremno čak ni za zemlju.

V

Boli me pod ljuskom lobanje dok slušam kako vuk urla, osakaćen i žedan, gore na visoravni, i kolje čopore pasa koji ga zlurado prate kao pogrebna svita.

Niz kanjon protiče reka.

Znao sam: kad iskrvari, obnevidi od slabosti i zgadi se na sve, on mora ovamo sići, bar da se pre smrti okupa.
Hteo sam da ga vidim.

Prepoznao sam nešto u tom njegovom raspuklom i usijanom ropcu. Bio je čudesno nalik na moj plač u detinjstvu.
Ti pamtiš, tršava glavo, namirisana vetrom i smolom planinskog mraka, da smo se i mi nekada isto ovako mučili da razmrskanog sebe sakupimo na gomilu.

Potpuno isti jecaj, samo sad šuplje izobličen i umnožen kroz odjeke.

VI

Ne, nisam ga se bojao. Znao sam da se muči. Naleteo je na zasedu, a nešto nije dovršio, nešto važno i veliko, shvatljivo samo njemu.

I ostao je zagrcnut, sa vrelim parčetom zemlje, pregriženim i presnim, zaglavljenim u grlu. Tako ne umiru oni koji su zadovoljni sobom u ovom svetu i ovim svetom u sebi.

Presvlačio je život da ga ne vuče na leđima, izgužvan i u ritama.

Postoji umešnost nadmoći. To je isprika prirode. Postoji kultura gladi. Na glad je bivao primoran. Postoji veština opreza. Možda je taj vuk sanjar?
Postoji kultura venjenja. Još je imao vremena. Postoji kultura poraza. Ni to nije iskusio. Postoji umetnost smrti, ali ko bi se spremao, kad se smrt događa drugima.

VII

Zašto sam se usudio da pokušam da shvatim nekog ranjenog vuka koji se muči da ne umre?

Izuvijaš li metal, on pamti i vratiće se u prvobitni oblik makar kroz hiljadu godina. Ako je pravi metal. Odreži glavu drvetu. Ono pamti i listaće i dalje u pravcu svetlosti istrajnošću i zanosom svoje zelene namere. Ako je pravo drvo. Ma kakvo nasilje vršio nad vodom koja se obnavlja, bilo da zatomiš izvor ili zajaziš potok, bilo da zadaviš reku nasipima i branama, tokovi pamte pravac i izdubiće korito tamo gde su i počeli. Ako su prava voda.

I vuk je nešto pamtio u svojoj zdrobljenoj glavi.

U sebi sam ponavljao:

“Ta pokipela vatra što mu je načela lobanju i oprala misao i okrunila svest, samo je načas pobrkala redosled slika i zbivanja. Ali sve će se vratiti, mirno, na svoje mesto.”

To sam ja tešio sebe, a ne njega u planini. Verovao sam, zaista, iskreno i bezazleno, da vuk ne može umreti.
Kao što ne može umreti stenje, vazduh i voda. Kao što ne može umreti grimizni točak promene, koji nema početka i ne znaš gde se završava.

Kako mu izgleda dan? Na šta mu liče noći? Jer strašno je i grešno je kad te neuko odstrele u nečem gde si pravedan, pa ti se zamrse žile u čičak, trnje i korenje, a ti si pravi vuk. I još više od vuka.

Ko je taj što je pucao? Čime je vukao oroz: mržnjom, strašću ili zavišću?

IX

Da nema takvih u planini, i kamen bi se smekšao. Da nema takvih u planini, i izvori bi ogluveli.
Da nema takvih u planini, i noći bi se uspavale. Da nema takvih u planini, ni dan se ne bi osvestio.

Veliki vladaru zverinja, veličanstvena nakazo, osakaćena lepoto i prelomljena vitkosti, čekam vas u kanjonu i pratim odjek te rike što više nikada neće zarasti u ovom vazduhu.

Ostaće ranjiva obzorja. Ostaće zauvek žive duboke naprsline u naborima neba.
Ostaće gorčina što kljuje ne samo iz vašeg mesa, nego sad i iz moga.
I ja ričem sa vama. I krzam se. I krunim.

Znam, sići ćete ovamo. Mi se moramo sresti.

X

Neka beže pastiri, goniči karavana i zbunjeni hajkači. I ja sam vučjeg soja. Ako vas sad izneverim, zar to ne bi izgledalo da zazirem od sebe i svoje iskonske prirode?

Otkako postoji svet, kažnjavaju nas i tamane što nismo kao ostali. Rugaju nam se, smeju, proganjaju nas i žigošu.

Vuče, oni se boje, jer nisu nam dorasli ni slobodom ni bolom. Naš san je: nemoguće, a nepoznato – naš zavičaj.

Opasnost i radost su blizanci.

Sav sam svečano naježen i razdragano krilat, kao kad zaklopim oči i zamišljam da lebdim. Stvarno vas duboko poštujem. Evo me u klisuri. Čekam vas.

XI

Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.

Od rođenja se mučimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde počinje zagrljaj.

I neki nevidljiv osmeh večito nam se gužva na onim najmekšim mestima gde započinje čuđenje.

Bio je opkoljen psima. Nijedan nije smeo da mu skoči u lice. Nijedan nije smeo da mu skoči za vrat.
Pratili su ga režeći. I kadgod podigne njušku, usrće nebo i rikne, kevtali su uz njega, zamišljajući tako da su i sami vukovi.

Nismo se pozdravili. Ni jedan drugom poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reči, kao da smo se sretali u zarđaloj prošlosti na ovom istom mestu gde smo sad prvi put.

XII

Vuk je mahao glavom kao da nešto otresa.

Hteo je da kaže: ” Sreća je u samrtnom času sresti u ovom bespuću nekoga ko je u sebi sačuvao pra-govor. Ja u snu redovno govorim sve te pradavne jezike, ko zna kad izumrle. Mislim da me razume jedino možda još vazduh, jer je u sebi sačuvao mladost i svetlucanje pamćenja. Zemlja se skamenila. Ogrezla je u gips. U krečnjak, krv i salitru.”

I hteo je da kaže: “U ponekom još potoku prepoznam svoju poruku. To me prevodi voda.
Ili se ponekad ogledam u zenicama ptica. Hvala što ste razumeli moj neobični govor, videli mojim vidom i čuli mojim sluhom.

I hvala što ste shvatili svetinju moga greha: moj prezir prema ništavnom”.

XIII

Još uvek na sebi osećam taj pogled vučji, uporan, opor, težak i istinit. Kao da mi je preneo u bore svoj namučen lik.

Hteo je da mi kaže: “Neću izdržati dan. Molim vas ubijte me. Ne ostavljajte me psima da me razvuku i pojedu”.

Hteo sam da mu kažem: “Psi su razroke pameti, sujeverni i priglupi. Ne mrze oni vas, nego je velika tuga što misle da, ako odgrizu i komad vašeg mesa, mogu postati vukovi. Moj vuče, psi su sekta.

Već to, kad uzdišu vazduh koji vi udišete, čini ih uzvišenima. Već to, što idu pravcem kojima se vi batrgate, čini im čast i slavu. Psi nisu čak ni čopor. Oni su menažerija”.

XIV

I hteo sam da kažem: “Vidite kako bi želeli da vam poloču mozak i isisaju srce, da dosegnu vaš um, vašu snagu i gordost.
Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: vi”.

Hteo je, valjda, da kaže: “Ne laju oni na mene, nego se uporno trude da širom otvore vilice i otpevaju himnu za koju nemaju sluha”.

I hteo je da kaže: “Molim vas, ubijte me, samo me ne dajte njima. Položite me u vodu, neka me brzaci razbiju o stene u kanjonu i nek se u more ulijem lišen sramote i čist”.

XV

Hteo sam da mu kažem: “Ne mogu ja vas ubiti. Nisam ni lovac ni pravednik. Ja sam nešto sa strane, nešto čime se staklo umotava da ne prsne.
I najzad, ja sam jedini koji u planini veruje da ste vi, vuče, besmrtni.
Pustite me da verujem i odem odavde žmureći. Umrite mimo mene”.

Hteo sam da mu kažem, a ništa nisam rekao. Hteo je da mi kaže da me je sasvim razumeo.

I kad sam pomislio da će živeti zato što je bog neuništiv, on je tako odjednom, tako strašno odjednom, skočio usred vira.

Stajao sam izbezumljen. Umro je najveći vuk koji je ikada živeo na ovom najmanjem svetu.

Kako je, onako ogroman, stao u tesnu smrt?

XVI

Spustio sam se, zadihan, na kamen u plićaku.

Bio sam užasno sam, ne samo svojom samoćom, već i samoćom vuka, koju sam na sebe primio kao žig zaveštanja.
Kao čast i prokletstvo. Kao teret i slavu. I ropstvo, i slobodu.

Stvarno i dalje verujem da ono, što je vučje, ne može u nama umreti. Jer vuk se na vuka nastavlja.

Nije mi preneo poruku, ali ja sam je primio.

Poznaje se na meni. Vidim u psećim očima. Vidim kako me vide. Već ulaze u mene. Već lutaju po meni, kidaju bele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i kolju za svaki zalogaj duše.
Gladni su vučjeg u meni. Muči ih da shvate šta nosim, čime mislim i volim, sanjam, čekam i nalazim.

XVII

Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan.

Prate me kao i vuka. Opkoljavaju svitanje i zovu druge pse. Misle da čuvam tajnu kako se biva nad drugima viši snagom i umom.

Lako je meni sa psima.

Ali naslednik vuka i sam je divljač van zakona. Dižu na mene potere i čekaju me u zasedi isti oni pastiri, goniči karavana i hajkači sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju dopola. Sad sam ja na nišanu.

Neko će ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svratiću da vidim ko će.
Svratiću, sem ako, možda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao.

****************************************

Ideji, snazi, sjajnim očima i sjaju u očima, nadi, a na prvom mestu doktoru Zoranu Đinđiću.

Dragana Vujović Đermanović

„Garancija bez obzira na sve“ pruža korisnicima dodatni nivo zaštite u slučaju štete ili krađe, kao i pokrića u slučaju gubitka posla.”

Beograd, 8. mart 2010. – Toshiba, jedna od najvećih kompanija u računarskom sektoru, pokreće prvu regionalnu komunikacijsku kampanju kojom promoviše jedinstveni garancijski paket pod nazivom ’’Garancija bez obzira na sve’’.

To podrazumeva nov korporativni blog (www.garancijabezobzira.rs), niz kratkih onlajn filmova, angažovanje blogera, aktivnosti na Facebooku i razni promotivni programi.

Goran Kurt, marketing menadžer za jugoistočnu Evropu i Izrael Centralnoevropskog sektora za kompjuterske sisteme, kaže:

„Nova kampanja podržava našu strategiju putem koje želimo da ljudi shvate da, bez obzira što su Toshiba laptopovi oduvek poznati po svojoj pouzdanosti i kvalitetu, želimo da budemo sigurni da se iskustvo naših korisnika neće ni na koji način izmeniti’.

Garancija zadovoljstva omogućava korisniku da radi i igra se, a u slučaju da nije potpuno zadovoljan kupljenim laptopom, može da ga vrati u roku od dve nedelje od kupovine.

Pokriće slučajne štete omogućava zamenu ili popravku laptopa ukoliko se slučajno ošteti u roku od godinu dana.

Uz Pokriće krađe Toshiba daje korisnicima isti ili odgovarajući laptop ako je originalni ukraden u roku od godinu dana.

Sa Pokrićem nezaposlenosti korisnicima koji kupe Toshiba laptop biće vraćen novac u slučaju da iznenada izgube posao u prvoj godini nakon kupovine i pružiće im priliku da zadrže kupljeni model kao deo dogovora.

Besplatna „Garancija bez obzira na sve“ važi za svaki novi kupljeni Toshiba laptop. Da bi dobili ovu garanciju, korisnici moraju da prihvate pravila i uslove i registruju svoju novu mašinu sedam dana nakon kupovine na adresi www.nomatterwhatguarantee.com za standardnu Toshiba garanciju i „Garanciju bez obzira na sve“.

„Garancija bez obzira na sve” uvedena je pre godinu dana, u pravo vreme, u ekonomskoj situaciji. Ovim potezom smo dodatno učvrstili poziciju Toshibe kao pouzdane robne marke među partnerima i krajnjim korisnicima. Naši kupci mogu uvek da se osećaju sigurno kada kupuju Toshiba laptop“,

izjavio je Adrijan Vazdar, biznis menadžer za region Jadrana kompanije Toshiba Europe GmbH.

Nova regionalna kampanja traje do 11. aprila 2010. i obuhvata sledeće zemlje: Bugarsku, Hrvatsku, Kipar, Grčku, Izrael, Maltu, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Kampanju na regionalnom nivou je izradio McCann Worldgroup Rumunija: McCann Erickson, Universal McCann, MRM WorldWide, McCann PR i Momentum.

Koncept

Koncept projekta je bio da napravimo jeans koji se pre svega nama sviđa. Jeans koji je udoban, koji je plitak napred, dubok iza (ne vidi se dupe kada se sagneš). Jeans koji ima namenski napravljene džepove za iPhone iz kojih ga je lako izvući, a da u isto vreme ne ispada iz njih. U toku dizajniranja, našli smo rešenje i da taj iPhone džep ima i “magiju” koja se odlikuje u tome da očisti ekran sa telefona. Ali o tom će biti još detalja kasnije

Jeans će biti šiven samo u 1000 primeraka i prodavan isključivo online. Jeans oko koga će se gotovo isključivo komunicirati online kanalima bez i jednog evra potrošenog na marketing.
Odabir imena

U prvom postu sam pozvao za pomoć u odabiranju imena. Već sam se svima zahvalio i preko maila, ali evo još jedno hvala na ovom mestu. Bilo je dosta predloga, odlučili smo se za @Eniacov predlog – wtfJeans®. Hvala Nebojša.

Usledio je naravno istog momenta shopping domena .com, .net, .org, .info koji su svi preusmereni na wtfJeans.com.
Registrovanje brenda

Jednom kada smo znali pod kojim imenom idemo, usledila je i zaštita imena wtfJeans®. Taj proces je izuzetno lagan u Francuskoj i moguće ga je uraditi online za par minuta. Ta zaštita nam daje za pravo da pored imena brenda, možemo držati registered brand ®, a ne samo Trademark ™.

Što se zaštite modela jeansa tiče, odlučili smo da to ne radimo. Kao što sam naveo u prošlom postu, a posle konsultacija sa nekim ljudima iz industrije tekstila, zaključili smo da bi to bilo nepotrebno bacanje para. Pored toga, postoji i neka naša “strategija” oko faktički stavljanja modela u open source vode. Ali o tom će biti još priče..

Logo

Priča oko svega je počela da se širi jako brzo među mojim friendovima. Ivan se samoinicijativno bacio u izradu logoa. Uz časkanje na skypeu jedno veče, dao mi je dve verzije i ja sam odabrao ovu koju vidite gore i koja mi je skroz cool. Hvala Ivane
Alati za komunikaciju

U sledećih par dana sam podigao blog, kreirao naloge na Twitteru i Youtubeu i napravio fan page na Facebooku. Ideja je da se komunikacija uglavnom vodi online upravo preko ovih kanala, sada je i Sanja mogla da krene sa svojim poslom.

Jeans dizajn i prototip

Posle ovoga, igra je prebačena u offline svet. Prva sledeća stvar je bila uraditi dizajn jeansa. Odabrali smo mladu fashion dizajnerku iz Beograda, Sanju Zdravković da to odradi. Ponudila nam je 5 muških i 5 ženskih modela jeansa odakle smo uz neke dorade povadili najbolje i napravili jedan ženski i jedan muški model.

Posle toga je to sve trebalo videti kako izgleda kada se napravi. Na preporuke dizajnerke, odabrali smo Dragicu i njen krojački salon Yeza iz Beograda da nam sašije prve prototipe. Dragica je bila izuzetno strpljiva sa nama Njeno iskustvo se dalo primetiti sa dosta dobrih saveta iz iskustva. Prvi prototipi su posle par dana i više sati konsultacija sa nama izašli iz krojačkog salona.
Potraga za fabrikom

Sledeći korak je bilo pronaći nekoga ko će nam dati najbolju ponudu (kvalitet/cena) da napravi 1000 primeraka wtfJeansa. Kako industriju uopšte ne poznajemo, zamolili smo Dejana da nam pomogne. Posle nekih 600km po Srbiji, krenuli smo u poslovnu saradnju sa fabrikom Breeches iz Bara pored Kragujevca. Rezime pregovora bi recimo nazvao: Kvalitet je prevagnuo nad cenom.

Ostavili smo naš prototip u fabrici i sada čekamo da oni urade svoj (prototip). Prototip koji će predstavljati wtfJeans zaista kako će izgledati u finalnoj fazi. Dorađene ivice, boja jeansa, konfekcijski broj… U sledećih 10tak dana se nadam da ćemo ga moći i predstaviti na blogu wtfJeans.
Šta sledi?

Trenutno se radi na dva prioriteta, web sajt i proizvodnja. Što se web sajta tiče – za web dizajn magiju je zadužen Marko Dugonjić koji već radi na njoj. Odmah posle njega nastupa Flajko i development nindže koji će to sve složiti u jedan CMS. Ako sve ide kako treba, lansiranje je predviđeno za 01.03 od kada će se moći uraditi i prve rezervacije preko online shopa.

Što se proizvodnje tiče, zakazali smo termin u fabrici između 1-15.04 i prve isporuke su predviđene za kraj četvrtog – sam početak petog meseca.

Kada smo već kod rezervacija i prodaje, stvar oko toga će se vrteti ovako nekako:
Beta: Proizvodnja prvih 100 komada. Rezervacija i prodaja će krenuti sa lansiranjem web sajta dok se proizvodnja očekuje da izađe iz fabrike do kraja četvrtog meseca. Cena će biti zaista “diskotna”. Ovu verziju smo nazvali beta jer može da se desi da postoje neke sitne (ali zaista sitne) prepravke u finalnoj verziji. Sve u zavisnosti od prvog feedbacka.
Early bird: Drugi deo faze koji se otvara odmah nakon bete. Faza tokom koje će se wtfJeans moći naručiti po ceni koja će biti nešto veća od cene u Beti, ali i dalje niža od finalne. U svakom slučaju, količine su ograničene na 400 primeraka (od 900) po toj ceni. Isporuka je predviđena krajem leta, početkom jeseni (osmi-deveti mesec)
Finale: Dakle, krajem osmog – početkom devetog meseca, wtfJeans je defitivno napolje tj. šije se sledećih 900 komada i u prodaji su po punoj ceni. Moćiće se naručiti i dobiti za par dana, naravno samo ukoliko željeni broj postoji na lageru Prve isporuke idu ekspresno onima koji su ga naručili u Early bird periodu.

Za svo to vreme, radimo i pripremu specijalnog pakovanja za wtfJeans. Ideja je da pakovanje bude originalno, da u njemu bude što više zastupljen materijal koji se reciklira kao i da estetski bude cool. Postoje već neke ideje i polako ih “sklapamo” Biće i to uskoro na wtfJeans blogu

To je to. Postoji još jako puno ideja i planova, kako za komunikaciju tako već i za možda V2 verziju Ali treba sve to polako da “legne” pa bih tek tada o tome

Za opširnija objašnjenja pogledati izvorni tekst, kao i linkove u njemu.
Lepi primeri biće još jedna u nizu zainteresovanih mušterija za farmerice iz wtfJeans projekta. Budite i VI !

Bravo za njih, jos jednom pokazuju da su lep primer!

Od novina na sajtu , sada su tu agencijska predstavljanja i sveže vesti iz prve ruke, edukativni filmovi i malo zabave.

Sve u svemu, odlično osveženje i lep primer.

Trenutno radimo na našem izgledu kako bi i mi mogli da budemo Lep Primer !

Zahvaljujemo se sto imate interesovanja za Lepe Primere. Verujemo da i vi imate čime da doprinesete našem razvoju? Način je jednostavan, dovoljno je da Vaš primer prosledite linkom na našu adresu:

editor@lepiprimeri.com

Hvala Vam. Neka ova adresa : http://www.lepiprimeri.com bude uvek u vašem adresaru !

Vežite se, krećemo maksimalnom brzinom